Tekstovi Raše Aleksića

ПАНТА РЕИ

Панчево је од Београда удаљено 13 километара. Али после поноћи па до јутра, као да је 13 светлосних година далеко.
Септембра 1971. године, када смо кренули у трећи Гимназије, Драган Бохаревић Бојс и ја смо отишли у Халу спортова на Новом Београду, да гледамо концерт енглеске рок групе „Статус Кво“. Са неколико предгрупа, до тада невиђеним сценским ефектима и сјајном свирком „Статуса“, концерт је био спектакуларан, поготову за некога ко има седамнаест година. Али еуфорија је спласнула када су се светла упалила и када смо Бојс и ја, још заглушени силним децибелима, схватили да смо у проблему. Поноћ је прошла а са њом је отишао и последњи бус за Панчево. Стоп је био предалеко а за џоњање у парку, прилично фригидно. Некако смо се пребацили до старог Београда и одлучили да прекратимо време шетајући по Кнез Михајловој и гледајући излоге комисиона у којима су биле изложене „левиске“, „рифле“ тексас јакне, „вранглер“ кошуље и друга гардероба из увоза. И баш кад смо се зауставили испред једног, на углу  Кнеза и Чика Љубине, у близини „Америчке читаонице“, из неке чеке су искочили пубови, вичући у глас: „Шта радите овде?“ Шта им рећи, а не најебати? Ако кажемо да чекамо бус за Панчево, могли би да нас наложе, мислећи да их зезамо. Ако би нешто неубедљиво мрсили, можда би и мардељ заглавили, јер су се понашали као да смо ухваћени „у покушају извршења  кривичног дела“. У задњем тренутку сам се сетио да им покажемо карте са концерта које смо срећом, сачували за успомену. Сумњичаво вртећи главама, гледали су овај материјални доказ, нешто се домунђавали и на крају одлучили да нас ипак пусте, уз напомену „да нас држе на оку“ и „да би било најбоље да моментално напустимо ову локацију“, што смо одмах и учинили. Полако смо се одвукли до „Дунава“ и сачекали први бус у пет. Закњавали смо сном праведника, све док нас није пробудила дрека кондуктера: „Панчево, главна“. А „главна“ и једина се налазила на углу Теслине и Трга мученика, са чекаоницом и билетарницом у садашњој згради ТВ Панчево, одакле смо пешака кренули пут „Тесле“ и „Стреле“.

Четрдесет три године касније, на Новом Београду, само овога пута у „Арени“, одржавао се концерт Владе Георгијева. Чим је купила карту, Вања је почела да ме обрађује. „Тајо, шта радиш следеће суботе око поноћи“? упитала ме умиљато.  „Излазим у дискотеку. Шта радим? Па спавам. А што питаш“? „Знаш, онда је Владин концерт, па ако се заврши иза поноћи, јел хоћеш да покупиш мене и другарице испред Арене?“ Ко да јој одоли када је овако фина али, тек да не помисли да сам луд за тим да ноћу возим до Београда и потом развозим по Панчеву, упитах је: „Јел' има још неко тају са колима сем тебе?“ А као да би ми било први пут. Стално када се увече враћа из БГ-а,  дежурам поред мобилног. Ако стигне да ухвати "поноћни експрес" за Панчево, јави ми да сам фри а ако не, палим машину.
Али сада није проблем само вратити се, већ и отићи, пошто живот у БГ-у почиње иза поноћи. Када излази тамо са другарицом Весном,  ја их одбацим до неког „фенси“ места а њен брат оде по њих, негде око тројке. Али стигавши испред „Фабрике“, „Магацина“  и других клубова из чијих се назива види да се налазе у погонима, некада успешних а сада пропалих социјалистичких колектива, затичемо празан паркинг и само пар момака из обезбеђења, код улаза. Када  сам већ  помислио да клуб не ради, рекоше ми девојке: „Све је под контролом. Отворено је, само смо ми ураниле. Па тек је пола један“.
А наши млади Панчевци су попут Пепељуге. Ако до поноћи не ухвате кочије, односно задњи АТП-јац, плаше се да ће нестати чаролија прелепо проведене вечери на прослави  нечије дипломе у кафеу на Врачару, премијери у Југословенском драмском или концерту класичне музике  на „Коларцу“ и да ће се одједном наћи у суровој стварности стопирања на „Панчевцу“ или пак, дугог ноћног пешачења до нашег уснулог града.

         У Гимназији смо на часовима филозофије код професора Параушића, учили да је још мудри Хераклит говорио: „Панта Реи“. Све тече, све се мења. Али ова филозофија не важи када је у питању наш АТП и ноћни превоз за БГ. За њих је то бре, чиста метафизика.

nazad na početnu stranu